U blatnom jezeru u okruženju planina
živim skupa s dva-tri milijuna poznatih riba.
Starci koji su čuli za more odavno su mrtvi.
Kamenje je nepokretno; prilagodili smo se.
Ujutro se dosađujemo, popodne se dosađujemo,
sve dok neki gost ne bane i baci kamen.
Uzbuđenje nam oduzima dah,
brčkamo se i praćakamo,
skačemo uvis i padamo hvatajući zrak,
počinjemo plesati, upleteni, iskrivljeni,
uvezani, spiralni, cilindrični, ovalni.
S večeri se opet dosađujemo, i tako cijelu noć...
Kad svane dan, čekamo gosta.

_Preveo: Damir Šodan